У недељу, 19. априла група ученика и професора наше школе провела је изузетно лепо и квалитетно време у Београду. Посетили су Историјски музеј Србије на Тргу Николе Пашића и уз кустоса имали прилику да обиђу изложбу „Чекајући сталну поставку“. У централној и бочним салама презентовани су предмети који су припадали родоначелницима и њиховим наследицима династије Карађорђевића и Обреновића, док је у остатку простора представљен период преднемањићких и немањићких владара, пад српске средњовековне државе под османску власт, као и период српске Деспотовине. Међу бројним оригиналним експонатима историјским значајем се издавајају инсигније краља Петра I Карађорђевића –шар, жезло, копча за плашт, крунидбени плашт од венецијанског плиша и свиле, оивичен хермелином и једина сачувана српска круна, изливена од ручке топа вожда Карађорђа, у чувеној радионици браће Фализ у Паризу. Поставку употпуњују оригинална платна Арсенија Петровића, Ђорђа Тодоровића, Стевана Тодоровића, Уроша Кнежевичћа, Паје Јовановића, Уроша Предића и других значајних уметника.

Након тога уследило је слободно време за освежење и дружење и одлазак у ЈДП на представу „Госпођица“ у режији Горчина Стојановића, а по мотивима недовршеног истоименог  романа Иве Андрић. Подељена као и Андрићев роман, на два дела, сарајевски и београдски, радња представе одиграва се у деценијама великог потреса и промена на крају 19. и почетком 20.века, те у годинама после Првог светског рата и пропасти два велика царства. У тим околностима одиграва се узбудљива животна прича Рајке Радаковић, једне од великих Андрићевих јунакиња. Представа „Госпођица“ настала је у на основу драматизације Марка Фотеза, написана је 1962.године, када је Иво Андрић био председник Уметничког савета  Југословенског драмског позоришта. У насловној улози је Наташа Нинковић, уз њу су улоге поверене  Војиславу Воји Брајовићу, Марији Вицковић, Срђану Тимарову, Јасмини Аврамовић, Весни Станковић и другима. Представ је вишеслојна, комплексна, глумачки захтевна, наводи на многа размишљања и буди многобројна егзистенцијална питања.

Глумци су вишеминутним аплаузом и овацијама поздрављени на крају представе, а наша група је имала задовољство да се фотографише и поразговара са глумицом Маријом Висковић.

Текст и фотографије Маша Вулетић